logo
 
?

вулкан ставка 2

Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије.

Проблем: Поједини делови текста можда не цитирају неке од извора и не подлежу правописним нормама..

Са површином од 17.125.187 km², Русија је највећа држава на свету и највећа држава у Евроазији по површини коју заузима на оба континента — покривајући скоро двоструко већу територију од Канаде, Кине или САД, узете појединачно. Европски део Русије обухвата површину од 3.972.400 километара квадратних, што је једнако површини барем 15 европских држава заједно, површина Украјине , Француске , Шпаније , Шведске , Финске , Немачке , Пољске , Италије , Уједињеног Краљевства и Румуније , а могле би у ту велику површину да стану и Грчка , Швајцарска , Чешка , Португалија и Аустрија.

Азијски део Русије заузима површину од чак 13.115.000 километара квадратних .

У толико велику површину Азијског дела Русије могле би да стану површине држава Кине , Индије , Индонезије и Јапана .

Сви ти подаци о површини Русије и поређења површине Русије са површинама других како европских и азијских земаља, Русију чине убедљиво највећом државом на свету .

По броју становника је на деветом месту на свету са око 146 милиона, док је у Европи прва по броју становника са око 110 милиона становника у европском делу Русије и једина европска земља која има преко 100 милиона људи.

Званични језик је руски а главни и највећи град је Москва.

Русија има 15 градова са више од милион становника, a највећи градови су Москва, Санкт Петербург, Новосибирск, Јекатеринбург, Нижњи Новгород, Самара, Омск, Перм, Казањ, Волгоград, Чељабинск, Вороњеж, Краснојарск, Уфа и Ростов на Дону.

У Русији се налази најхладније место на свету, Ојмјакон. Кроз територију Русије протичу једне од најдужих и највећих река на свету — као што су Волга, Амур, Јенисеј и Об са Иртишем.

Највећа је федерална полупредседничка република на свету. године Руси продали Американцима која је у саставу САД.

Русија је у свету позната по својој култури, балету и музејима, нарочито по својој књижевности и писцима као што су Лав Толстој, Фјодор Достојевски, Антон Чехов, Александар Пушкин, као и по класичној музици и композиторима као што су Петар Чајковски.